И шта рећи на крају

Постоји једна оцена др Вука Стамболовића, која ми се годинама враћа у мислима: да је колективна свест у Србији на нивоу петогодишњака!Мислим да је ту био мало пристрастан! Кад детету од пет година нешто кажете, оно то упамти и користи! Више од 40 година из мисли ми не излази сеоски туризам! Сваки дан о томе размишљам, проверавам део по део и увек долазим до истог закључка:

СЕОСКИ ТУРИЗАМ ЈЕ ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА СРБИЈУ!

Обраћам се свима за које мислим да могу да помогну да тај свој велики потенцијал на прави начин искористимо.

Али – без успеха!

Сада, кад подвлачим црту, морам да се упитам: ко овде није у реду?!

Овде неко треба да буде предмет посматрања читавог конзилијума, а не само др Стамболовића!

Увек се питам да ли сам то ја – да ли сам нешто умислио?

Схватио бих да ме било ко демантује у мојим тврдњама. Схватио бих и да ми неко покаже где грешим.

Али, нико не побија моје аргументе, а скоро нико ништа организовано и озбиљно не предузима по овом питању!

Сада ми остаје само да дочекам да се СЕОСКИ ТУРИЗАМ У СРБИЈИ ДОГОДИ У ПРАВОМ СМИСЛУ, онако спонтано како се својевремено догодио и приморски туризам.

Само, поставља се питање:

Да ли ће то бити доказ наше колективне памети?

Бојим се да неће.

Нажалост!

Сачувајмо села. Сачувајмо природу. Сачувајмо породицу. Сачувајмо Србију.