СРБИЈА НЕСТАЈЕ!

Број села у Србији се рапидно смањује!

Кристално је јасно да се и у свету, а посебно у Србији, деценијама одвија миграција село – град. У Србији је тај тренд веома изражен. Године 1980. Србија је имала око 8,9 милиона становника, а у руралним подручјима живело је око 5,6 милиона људи, односно око 63%. Данас је слика потпуно другачија. Према доступним подацима, 2024. године Србија је имала око 6,6 милиона становника, а у руралним подручјима живело је око 2,8 милиона, односно око 43%.

Јасно је да се број становника Србије, од 1980 до 2024.  у селима смањио – за ПОЛОВИНУ! А ТРЕНД СЕ НАСТАВЉА! Често се чује у медијима да годишње Србија изугуби број становника једног мањег града. Али поставимо једно много важно ПИТАЊЕ; Зашто млади одлазе из села у градове? У градовима се боље живи; доступнији посао, образовање, здравство, продавнице, културни и спортски садржаји, интернет, јавни превоз и многе друге услуге. И онда долазимо до једног парадокса. Често се каже: „У градовима се живи боље, а наталитет је нижи. У селима се живи теже, а наталитет је виши.“ И то у одређеној мери јесте чињеница. Али шта се онда дешава? Из средина у којима су услови живота тежи (села) а наталитет виши – млади одлазе у средине у којиа се боље живи (градове) а наталитет је нижи. Млади одлазе управо из средина које желимо да сачувамо.

И ТИМЕ НАСТАЈЕ ЗАЧАРАНИ КРУГ.

Мање младих у селима. Мање деце. Мање ученика. Мање радне снаге. Мање домаћинстава. Мање привредне активности. Мање посла! Мањи приходи! ЛОШИЈИ ЖИВОТ! И све више празних кућа. А онда се поставља следеће питање:

КАКО ЗАУСТАВИТИ ОДЛАЗАК МЛАДИХ ИЗ СЕЛА?

ЈЕДНОСТАВНО! ТРЕБА ИМ ОМОГУЋИТИ БОЉИ И ДОСТОЈАНСТВЕН ЖИВОТ У СЕЛУ!

Како? Изградити и обновити путеве. Обезбедити поуздану електричну енергију. Обезбедити воду. Обезбедити брз и поуздан интернет. Обезбедити доступну здравствену заштиту. Обезбедити продавнице, апотеке, школе и друге основне услуге. Обезбедити простор за спорт, културу и дружење. И, што је најважније: ОМОГУЋИТИ ЉУДИМА ДА НА СЕЛУ ЗАРАЂУЈУ. Јер човек не живи само од лепоте природе. Селу је потребна привредна активност. А једна од великих могућности за то је управо:

СЕОСКИ ТУРИЗАМ!

Сеоски туризам може да створи нова радна места и додатне приходе за домаћинства. Он може да покрене производњу хране, пољопривреду, прераду воћа и поврћа, старе занате, угоститељство, транспорт, трговину и читав низ других делатности. А оно што је посебно важно – данас се многи послови могу обављати из сопствене куће. Дакле, и док радите – одмарате се! Или, док се одмарате – радите!

Захваљујући интернету, човек више не мора увек да живи у великом граду да би радио за компанију која се налази стотинама или хиљадама километара далеко. Млади човек може да живи на селу, да ради преко интернета, да се бави пољопривредом, да развија сеоски туризам и да истовремено има квалитетнији живот него у великом граду.

А сада замислите шта би се догодило када бисмо све то повезали.

Село + интернет + добра инфраструктура + пољопривреда + сеоски туризам + рад од куће. То више није село из прошлости.То може бити село будућности. И зато развој сеоског туризма није само питање туризма. Није само питање зараде. Није само питање доласка страних туриста.

То је питање:

ДА ЛИ ЋЕ НАША СЕЛА ПРЕЖИВЕТИ?

А самим тим и:

ДА ЛИ ЋЕ СРБИЈА ЗАУСТАВИТИ СВОЈЕ ДЕМОГРАФСКО ПРОПАДАЊЕ?

Можда сеоски туризам није једино решење. Али сам уверен да може бити један од важних делова решења. И зато је крајње време да престанемо да на сеоски туризам гледамо као на неколико соба за издавање.

Сеоски туризам може бити развојна стратегија Србије.

Сачувајмо села. Сачувајмо природу. Сачувајмо породицу. Сачувајмо Србију.