То писмо је на мене оставило снажан утисак и пробудило идеју да село, природа, традиција и начин живота наших људи могу бити велика туристичка вредност.
У то време мало ко је веровао да сеоски туризам може имати значајну улогу у развоју туризма Србије. Туристички токови били су углавном усмерени ка мору, бањама, великим градовима и познатим туристичким центрима. Село је било занемарено, иако је имало оно што је савременом човеку све више недостајало: мир, чист ваздух, здраву храну, непосредан контакт са природом и људску топлину.
Од тог тренутка почео сам да размишљам и да се залажем за развој сеоског туризма у Србији. Веровао сам да наша села нису само место за живот мештана, већ и велики потенцијал за развој, запошљавање младих, очување традиције, природе…Покушао сам да ЈАТ искористи сеоски туризам и по том основу повећа број путника, ЕР ЛИФТ је у брошури којом се нуди одмор у читавој СФРЈ, први пут објавио и програм СЕОСКИ ТУРИЗАМ! Али, у то време је почела кампања растурања СФРЈ па је све стало још у самом почетку! Штета!
Током више од четири деценије посвећености овој идеји, учествовао сам у бројним активностима, скуповима и разговорима посвећеним развоју сеоског туризма. Данас сам још уверенији да сеоски туризам није само туристичка понуда. Он је развојна шанса за Србију, могућност да се оживе села, задрже млади људи, сачувају обичаји и покаже свету оно највредније што наша земља има. То писмо из Аустрије ме је пратило све ове године и постало моја животна прича. Упитао сам се ОД ЧЕГА СЕ ЧОВЕК УМОРИ ПА ПОСТАЈЕ ТУРИСТА?
