Можемо ли спасити српска села

После свега што сам написао на овом сајту, остаје ми још само једно питање:

МОЖЕМО ЛИ СПАСИТИ НАША СЕЛА?

Ја верујем да можемо!

Али више немамо много времена за размишљање и чекање.

Деценијама гледамо како млади одлазе из села у градове и иностранство. Гледамо како се затварају школе, продавнице и амбуланте. Гледамо како куће остају празне, њиве необрађене, воћњаци запуштени, а читава села полако нестају. И шта радимо? Углавном – констатујемо да је ситуација тешка.

 А ја мислим да није довољно само констатовати проблем.

ПРОБЛЕМ СЕ МОРА РЕШАВАТИ!

Ја већ више од четири деценије говорим о могућностима развоја сеоског туризма у Србији. Обраћао сам се политичарима, министарствима, медијима, организацијама, институцијама… Говорио на телевизијама.

  • Учествовао у раду Конгреса на Хвару и Крагујевцу
  • Писао.
  • Организовао конференције.
  • Покушавао да објасним да наше село није само место где се производи храна.

УГЛАВНОМ – БЕЗУСПЕШНО! ТУЖНО!

НАШЕ СЕЛО МОЖЕ БИТИ И ВЕЛИКИ ТУРИСТИЧКИ ПРОИЗВОД! Али данас више није важно шта сам ја успео или нисам успео да урадим. Важно је шта ћемо МИ урадити. Зато се овај сајт не завршава мојом причом. Он се завршава питањем упућеним свима нама:

ШТА ЋЕМО УРАДИТИ ДА НАША СЕЛА НЕ НЕСТАНУ?

Можемо ли да организујемо једно село?

Можемо ли да помогнемо једном домаћинству?

Можемо ли да убедимо једну општину да се озбиљније бави сеоским туризмом?

Можемо ли да заинтересујемо једног младог човека да остане на селу?

МОЖЕМО!

Ако то може један човек – може и десет.

Ако може десет – може и сто.

Ако може једно село – могу и друга.

А ако се покрену села широм Србије, онда можемо добити нешто много веће:

НОВУ РАЗВОЈНУ ШАНСУ ЗА СРБИЈУ.

Не тврдим да је сеоски туризам чаробни штапић који ће решити све наше проблеме.

Али тврдим да је то једна од великих, а недовољно искоришћених могућности које Србија има.

  • Имамо села.
  • Имамо природу.
  • Имамо земљу.
  • Имамо воду.
  • Имамо храну.
  • Имамо традицију.
  • Имамо гостопримство.
  • Имамо људе.
  • Имамо све оно што савременом човеку све више недостаје.

 

ОНО ШТО НАМ НЕДОСТАЈЕ ЈЕСТЕ ДА ТО ПРЕПОЗНАМО И ОРГАНИЗОВАНО ИСКОРИСТИМО.

  • Зато бих желео да овај сајт не буде само место на коме се чита о сеоском туризму.
  • Желео бих да буде место на коме ће се ЉУДИ ПОВЕЗИВАТИ, ДОГОВАРАТИ И ПОКРЕТАТИ.
  • Да се јави домаћин који жели да се бави туризмом.
  • Да се јави млад човек који жели да остане на селу.
  • Да се јави туриста који жели да упозна наше село.
  • Да се јави општина која жели да развија своје рурално подручје.
  • Да се јави организација која жели да помогне.
  • Да се јави неко ко има идеју.

Јер ИДЕЈА БЕЗ ЉУДИ КОЈИ ЋЕ ЈЕ СПРОВЕСТИ ОСТАЈЕ САМО ИДЕЈА.

 

А ја бих волео да ова идеја постане покрет.

Покрет за очување наших села.

Покрет за очување природе.

Покрет за повратак живота у наша села.

Покрет који ће показати да село није прошлост.

 

СЕЛО ЈЕ МОЖДА НАЈВЕЋА РАЗВОЈНА ШАНСА БУДУЋЕ СРБИЈЕ!

 

И зато Вас на крају ове приче питам:

ДА ЛИ ЋЕМО САМО ГЛЕДАТИ КАКО НАША СЕЛА НЕСТАЈУ – ИЛИ ЋЕМО НЕШТО УЧИНИТИ?

ЈА САМ СВОЈ ДЕО ПОСЛА ПОКУШАО ДА УРАДИМ.

САДА ЈЕ РЕД НА НАМА СВИМА.

Сачувајмо села. Сачувајмо природу. Сачувајмо породицу. Сачувајмо Србију.