Кад човек пожели да уђе у воду прво треба да савлада врели песак или шљунак. Кад уђе у плићак – чека га нови мравињак: деца, непливачи, они који играју одбојку или ватерполо… Вода више није онако бистра као што је некада била. Ту су песак, морска трава, понекад и други садржаји које баш и не желимо да видимо у мору (а где иде канализација из хотела?). Ако неко ипак пожели да заплива према пучини, тамо му, понекад,.добродошлицу пожеле медузе! А они који имају снаге и жеље да пливају још даље, хтели или не, помисле и на ајкуле… И онда се неки ипак врате у плићак.
Наравно, за љубитеље морске воде, сунца и летњег одмора увек се организују излети, вечере, игре, забаве и разни други садржаји. Све то има своју цену. Јер, ко не жели да заради још мало новца – али и ко не жели да потроши још више него што је планирао?
Није проблем у мору. Море је прелепо. Није проблем ни у људима који воле море.Проблем је у томе што је број људи који желе да одмор проведу на истим, уским морским обалама постао огроман и стално расте!
А морска обала топлих мора – колико год да је лепа – има своје границе.
Оно што је сасвим сигурно је да баш такав одмор жели велики број људи (кажу да је број мазохиста у свету у порасту
