КОЛИКА БИ МОГЛА БИТИ ЕКОНОМСКА КОРИСТ СРБИЈЕ ОД РАЗВИЈЕНОГ СЕОСКОГ ТУРИЗМА?

Економске користи за Србију од развијеног сеоског туризма могле би бити огромне! Ево једног, потпуно хипотетичког примера. Замислимо једно сеоско домаћинство које има две собе са по два лежаја. Ако те четири постеље буду попуњене само 200 дана годишње, а цена пуног пансиона буде свега 20 евра по особи дневно:

2 × 2 × 200 × 20 = 16.000 евра!

Дакле, само једно домаћинство могло би да оствари 16.000 евра прихода годишње од смештаја и исхране четири туриста током 200 дана. По мом скромном мишљењу трошкови би били око 6.000 евра а чиста зарада око 10.000 динара, по 5.000 евра за домаћина и домаћицу, или месечна плата од 700 евра за седам месеци! Ако би неко имао три собе с више лежаја, ако би цена била 30. 40 евра, ако би се гости примали читаве године, ако би имао и додатне приходе од продаје ракије, меда, сувенира… онда би то било знатно више.

А сада замислимо нешто много веће.

У  руралним подручјима Србије живи нешто мање од 43% становника, или око милион домаћинстава а око 1.000 (око 1‰.) се бави овим видом туризма! Ако би се, на пример, само 2% сеоских домаћинстава, или 20.000 бавило овим видом туризма и остваривали горе наведен минимални износ тада би приход у Србији био огроман – 320 милиона евра!

Сада замислите неку развијену фазу сеоског туризма где би сеоско домаћинство имало и неколико соба/вајата/апартмана, где би цена била 40Евра, 50Евра…, примало госте читаве године, имало додатни приход од продаје ракије, меда… па горњи износ помножите с 2 или три, па и то помножите с два или три, па томе додали и 165 дана годишње, па томе додали ванпансионску потрошњу у домаћинству, па томе додајте ванпансионску потрошњу у држави… Када би свако од њих остваривало просечан приход сличан овом хипотетичком примеру, говорили бисмо о милијардама евра годишњег прихода.

И то само од основне туристичке услуге!

А шта је са свим осталим?

Туризам има миултипликативне ефекте на велики број индустрија: грађевинску, дрвопрерађивачку, металну, хотелијерску, прехрамбену… запослио би се велики број људи у грађевинарству, индустрији грађевинског материјала, дрвно-прерађивачкој индустрији, прехрамбеној индустрији, саобраћају, трговини, угоститељству…

Ту су саобраћај, ванпансионска потрошња, излети, водичке услуге, продаја домаћих производа, сувенира, занатских производа, улазнице за атракције… Ту су и инвестиције у изградњу и опремање сеоских домаћинстава. Другим речима: Новац који туриста донесе у село не остаје само код домаћина.

Он се прелива на читаву локалну привреду. Новац кружи!

  • А сада погледајмо шта би се још догодило.
  • Вишак радне снаге из градова могао би да се враћа у села.
  • Млади више не би морали да беже из села у градове да би пронашли посао.
  • Вероватно бисмо, уместо сталног досељавања у градове, почели да гледамо и обрнути процес.

Повратак људи на село.

  • Ако би млади на селу могли да зарађују, да раде преко интернета, да се баве пољопривредом и сеоским туризмом, да подижу породице и да имају добре услове живота – зашто би морали да одлазе?
  • Тиме бисмо утицали и на један од највећих проблема Србије – депопулацију.
  • Више младих људи на селу значило би више младих породица.
  • Више младих породица значило би више деце.
  • А више деце значило би и више живота и бољи живот у нашим селима.
  • Сеоски туризам, дакле, није само начин да домаћинство заради додатни новац.
  • Он може да буде покретач читавог низа економских и друштвених промена.

А ту су и друге користи.

  • Побољшао би се квалитет живота на селу.
  • Сачувала би се традиција.
  • Очувала би се стара домаћинства.
  • Сачували би се стари занати.
  • Повећала би се производња домаће хране.
  • Више наших производа могло би да стигне директно до туриста.
  • И ево једног једноставног примера.

Наш сељак произведе јаје и однесе га на пијацу. Читав дан чека купца и прода га по цени која често не одговара ни труду ни трошковима производње.

А туриста дође на село. То исто јаје – у тањиру, он плаћа знатно скупље! Он купује доживљај. Јаје које је управо снесено. Домаћи доручак. Кајмак. Сир. Проју. Млеко. Воће. А свако јутро, пре доручка, чека га мед/слатко (да привуче бациле), кафа (да ослеби бациле), ракија (да побије све бациле) … и срдачан разговор с  домаћинима! И прича домаћина о томе како је све то произведено.

Е, ту је огромна разлика, нарочито ако се упореди с уштогљеним келнерима!

Туризам не продаје само производ. Туризам продаје доживљај

И зато један производ на селу може имати много већу вредност када постане део туристичке понуде. Зар су ово мале користи Наравно да нису! А ми у богатој Србији и даље живимо испод својих реалних могућности. Имамо природу. Имамо земљу. Имамо воду. Имамо шуме. Имамо воће. Имамо храну. Имамо села. Имамо традицију. Имамо људе. Имамо географски положај. Имамо све оно што је потребно да се направи изванредна туристичка понуда. А ипак, тај потенцијал недовољно користимо. То је, по мом мишљењу, као што су Арапи живели изнад нафте а нису је били свесни! Или ,као што су људи на мору живели на неплодној земљи, без довољно воде, уз жарко сунце… и бежали у плодније крајеве! Нису били свесни! Потпуно исто је и данас у Србији! Ми живимо усред огромног туристичког богатства – наших села, али – ТОГА НИСМО ДОВОЉНО СВЕСНИ!

ЖАЛОСНО? ТУЖНО?

Свакако. Али није касно. Потенцијал још увек постоји. Питање је само:

ШТА ТРЕБА ДА УРАДИМО ДА БИ СЕ ТАЈ ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ИСКОРИСТИО?

То је следеће, можда и најважније питање.

ОДГОВОР: ДА СЕ ОСВЕСТИМО!

Овде не могу а да не истакнем посету председника Вучића Западној Србији, 10.08.2026. кад је у етно селу Камена гора рекао да се нада да ће ЕКСПО  помоћи да се развије СЕОСКИ ТУРИЗАМ у Србији!

Сачувајмо села. Сачувајмо природу. Сачувајмо породицу. Сачувајмо Србију.