КАКАВ ЈЕ ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ И ВРЕДНОСТИ СЕЛА У СРБИЈИ?

По мом мишљењу српска села имају најбоље природне, историјске и људске… потенцијале за бављење туризмом! За уморног човека много је боље да посматра дрвеће него солитере, да шета шумским стазама и пропланцима него градским улицама, да удише мирис цвећа уместо прашину, да слуша цвркут птица уместо шкрипу кочница и сирене аутомобила, да поједе једнодневно јаје или кајмак уместо хамбургера, да попије домаћу ракију уместо вискија, да легне у хладу воћњака уместо да седи у башти неког ресторана, да удише чист ваздух уместо смога, да пије чисту воду уместо Кока Коле…

И управо то је оно што српска села имају…! Укратко, географски положај Србије, њен рељеф, планине, брда, пропланци, ливаде, шуме, воћњаци, извори, потоци, реке, језера, домаће и дивље животиње, чист ваздух, чиста вода, здрава храна, мир и тушина…

А ту су и историја, културно-историјски споменици, фолклор, стари занати, велики број националних мањина, и вероватно најважније – изузетнно срдачни и гостопримљиви људи. Уз остале туристичке вредности Србије све су то елементи од којих се може направити изванредна туристичка понуда која би могла бити хит у свету. У таквом амбијенту, у уређеним селима Србије, могућ је велики број атрактивних послова: брање воћа, печење ракије, кошење, плашћење, производња поврћа и воћа, гајење цвећа, рад с домаћим животињама, брање гљива и шумског воћа, прављење зимнице, плетење…

Посебно би било добро и корисно за децу да се играју у природи с мацом, куцом, јагњетом, јаретом… да се пењу по дрвећу, беру воће, трчкарају по ливади…! А ту су и шетња, планинарење, вожња бицикла, јахање, лов, риболов, посета старим црквама и манастирима, обилазак вашара, свадби, разних пршутијада, купусијада, кобасицијада… бербама грожђа, обилазак старих занатлија, фолклорне приредбе…

И, наравно, уз све оно што се може организовати и на мору: тенис, мали фудбал, кошарка, одбојка, пливање у базенима, кафићи, ресторани, забавни садржај.. Али и нешто више: голф, вожња спортским авионима, балонима, змајевима, параглајдерима, обилазак градова, посета спортским утакмицама… Другим речима, одмор на селу не мора да значи досаду. Напротив! Он може бити активан, занимљив, здрав, користан и незабораван! Нарочито за децу…

Посебно привлачно за велики број страних туриста било би, по мом мишљењу, да изнајме од домаћина комад земље и на њему сами организују производњу воћа и поврћа… и на крају одмора кући понесу здраву храну коју су сами произвели!

То више није обичан одмор. То  је нешто друго, то је доживљај. То је успомена. То је нешто што човек не може купити у обичном хотелу. Срдачан осмех српских домаћина много би више пријао од укрућеног и извештаченог понашања келнера!

Србија има све услове да од својих села направи једну потпуно нову туристичку понуду.

Боравак у нашим селима требало би комбиновати с планинским, речним, језерским туризмом, лечењем у бањама, посматрањем птица, риболовом, ловом, јахањем, бициклизмом, посетама манастирима, припремама спортиста, сплаварењем, планинарењем…

И – да не заборавимо наше људе у дијаспори! Они старији могу да проводе и по неколико месеци годишње у неком селу за мањи део своје пензије! Неки би могли и да купе/саграде неку кућу у селу! Њихова деца би могла да оснују туристичку агенцију и доводе људе на одмор у неко српско село али и да комбинују разлиите туристичке програме с манастирским турама, лечењем у бањи, поправком зуба, обиласком других држава у окружењу…

Уз констатацију да имамо лепа села, чисту природу, чисту храну, вредну традицију, вредне и гостопримљиве људе… вредне туристичке потенцијале…па зашто онда српска села још увек нису једна од најзначајнијих туристичких дестинација Европе?

Шта нам недостаје?

То је питање на које морамо да дамо одговор ако заиста желимо да сачувамо наша села и искористимо њихов огроман туристички потенцијал, а пре свега ДЕМОГРАФСКИ, ЕКОНОМСКИ, ЕКОЛОШКИ...!

Сачувајмо села. Сачувајмо природу. Сачувајмо породицу. Сачувајмо Србију.